Bolesti riba

U ovom članku će biti objašnjen veliki broj ribljih bolesti i parazita, kako bi se olakšalo postavljanje dijagnoze obolenja riba. Bolesti i paraziti nisu nabrojani po naučnom ili taksonomskom redu, već jednostavno, od A do Z. Nazivi bolesti , nisu strogo naučni, već jednostavni, pri čemu su uzeti u obzir glavni simptomi bolesti.

BARŠUNASTA BOLEST

Izazivači:
Parazitski jednočelijski organizmi poznatiji pod imenom dinoflagelati. Kod morskih riba to je Amyloodinium, a kod slatkovodnih je to Oodinium.
Simptomi:
Žuto-siv pokrov kože i peraja. Ribe se češu o kamenje i druge predmete u akvarijumu i pokazuju ubrzan rad škrga. U odmaklim slučajevima, ribe se ne hrane i plutaju u vodi nepokretne; koža se ljušti u komadićima. Kako se ova bolest može pomešati sa drugim stanjima, kao što je Ihtioftiriaza, glavni pokazatelj je da je riba izgleda kao posuta zlatnim prahom.
Nastanak bolesti:
Parazit se kreće od ribe do ribe u obliku flagelatnih spora, koje mogu da prežive odvojene od ribe barem 24 sata, a obično i duže, čak i više dana. Bolest se obično unosi sa novim ribama i može da se razvije u ozbiljan problem. Jaka zaraženost škrga može izazvati smrt bez jasnih simptoma. Ova bolest je jako uporna kod kili-ribica, nekih dvodihalica, zlatnih ribica i morskih koralnih riba. Dugoročna kontrola može biti komplikovana ukoliko parazit uspe da se uvuče u unutrašnje organe ribe, gde tretman na njega ne deluje.


Atačment 176 Atačment 177

Lečenje i kontrola:
Obično se primenjuju lekovi protiv Ihtioftiriaze ili antiparazitici širokog spektra. Ribe se tretiraju u akvarijumu u kome žive. Kod morskih riba je preporučljivo lečenje bakrom tokom 3 do 4 nedelje. Ribe se mogu i preneti u karatinski akvarijum (ukoliko je dovoljno veliki) i u njemu lečiti. U zaraženom akvarijumu it kojeg su izvađene sve ribe, može se povisiti temperatura na 32, što parazite neće ubiti, ali će ubrzati njihov životni ciklus, tako da se kroz 3 nedelje akvarijum može smatrati oslobođenim parazita. Brzina razvoja zaraze i ozbiljnost problema koje izaziva ističe značaj karantina i preventivnog tretmana svih novih riba bakar sulfatom, pogotovo kada je u pitanju morski akvarijum.
Šta je Oodinium:
Oodinium i Amyloodinium su dinoflagelati. Uopšte uzev, dinoflagelati su jako česti u prirodi kao deo planktona u okeanima, a pojedine forme su parazitske. Dinoflagelati se odlikuj flafelama koje im služe za kretanje i florofilom koji sadrže, pa se stoga mogu kvalifikovati bilo među alge, bilo među protozoe. Mogu sami da proizvedu hranu fotosintezom, premda neki od njih "gutaju" sitne komade hrane.Dinoflagelati poput Oodiniuma mogu da dostignu veličinu od 1mm, pa su vidljivi golim okom. Više detalja se mogu videti uvećanjem lupom ili pod mikroskopom.

Na slici ispod možete videti životni ciklu OOdinium-a i Amyloodinium-a

1. Dinoflagelati formiraju strukturu poput korena i postaju paraziti.
2. Nakon 3-7 dana, zreli paraziti otpadaju i razmnožavaju se.
3. Svaka ćelija deli se unutar celulozne ciste.
4. Spore, tzv. dinospore imaju dve očigledne flagele.
5. Zrele dinospore komletiraju ciklus infekcije.Obolele ribe treba lečiti u akvarijumu u kome žive.Uklonite ribe i podignite temperaturu da bi uništili slobodnoplivajuće parazite.

Atačment 175

RIBLJE BOGINJE

Izazivač:
Virusna infekcija.
Simptomi:
Na perajima i koži se javljaju beli, sivi i ružičasti izraštaji. U mnogim slučajevima riba izgleda kao polivena istopljenim voskom. U ekstremnim slučajevima, izrasline postaju izraženije i imaju pigmentaciju okolne kože.
Nastanak bolesti:
Bolest najčešće napada hladnovodne ribe i ribe za ribnjake, pogotovo koi šarane. Riblje boginjese obično pojavljuju, razviju do određene mere, a zatim nestaju, da bi se ponovo pojavile. Nisu jako infektivne i obično samo nekoliko riba u akvarijumu ili bazenu oboli, retko izaziva gubitke.
Lečenje i kontrola:
Nema odgovarajućeg tretmana, premda dizanje temperature za 5-10 može da privremeno otkloni bolest. Kako čak i ozbiljno obolele ribe ne pokazuju znake poremećaja životnih funkcija, ova bolest ne predstavlja problem, sem uticaja na estetski izgled ribe. Ipak, očigledno zaražene ribe ne treba kupiti.
Šta je virus:
Virus je vrlo mali jednostavan organizam. Struktura mu je jednostavna i smatra se granicom između živog bića i nežive čestice. Virusi su tako mali da ne mogu videti običnim mikroskopom, već je neophodan jak elektronski mikroskop. Virusi dostižu veličine od 10-500 nanometara (milioniti deo milimetra)Svi virusi su parazitski i mogu da opstanu i da se razmnožavaju samo unutar čelije domaćina. Kao rezultat njihovog življenja nastaje čitav niz oboljenja, kao što su boginje, herpes, besnilo. Čak i obična prehlada je virusna infekcija. Virusne infekcije kod riba izazivaju i limfocistis, tumore i riblje boginje. Kako virusi žive u ćelijama, hemijski tretman ne dolazi u obzir, pošto bi uništio i ćeliju. Premda neki lekovi ublašavaju simptome, jedini način kontrole je izolacija koja omogućava organizmu da ojača imunološki sistem. Neka virusna oboljnja kod ljudi, kao poliomielitis i velike boginje, mogu se sprečiti preventivnom vakcinacijom (stimulacija imunološke reakcije). Pojedini virusi, na žalost, mogu dugo da prežive izvan živih organizama, a mogu da prežive čak i sušenje i zamrzavanje.


GLISTE U TELESNOJ DUPLJI

Izazivač:
Razni helminati, kakvi su Cestoda (trakaste) i Nematoda (valjkaste gliste).
Simptomi:
Slabije invadiranost obično prolaze neprimećene i ne stvaraju probleme. Teže invadiranosti mogu izazvati naduven stomak, neujednačeno plivanje, oštećenja unutrašnjih organa i probijanje telesne opne. Trakaste gliste su izduženi paraziti bele boje koji liče na traku i dugi su po nekoliko cm. sa vidljivim znacima segmentiranosti. Nemetode su po izgledu slične malim komadima žice ili pamuka, obično žuto-braon boje. Obe vrste parazita žive u telu ribe domaćina ili učaureni u bele ciste.
Nastanak bolesti:
Česti su kod riba ulovljenih u divljini. Zbog komplesnog životnog ciklusa retko uspevaju da "zatvore" krug u akvarijumu.Lečenje i kontrola:Obzirom da je tretman komplikovan, sreća je da su ove bolesti jako retke u akvarijumima. Ne treba kupovati ribe koje pokazuju očigledne znake invadiranosti glistama i ne treba koristiti kao hranu dafnije koje služe kao intermedirani domaćin većine ovih parazita, osim ako potiču iz voda u kojima nema riba. Opasno je i "vodena prašina" - kopepodi.

Na slici ispod možete videti životni ciklus Cestoda

Atačment 178

Šta je Cestoda:
Postoji oko 1500 vrsta Cestoda ili trakastih glista i sve su paraziti. Odrasle gliste obično žive kao paraziti u organima za varenje vertebrata - uključiv ribe. Imaju kompleksan životni ciklus koji uključuje više intermediarnih domaćina. Ribe mogu biti bilo intermediarni, bilo finalni domaći.
Odrasle Cestodae mogu dostići dužinu od 10m, a u ribam do 40cm. Cestode nemaju usta ni želudac, već hranu upijaju direktno kroz tegumer. Odrasla Cestoda se sastoji od segmenata - proglotida. Na prednjem delu tela se nalazi organ za učvršćivanje. Svaki proglotid sadrži kompletne reproduktivne organe oba pola, tako da veliki broj jaja biva izbačen u spoljnu sredinu uz izmet krajnjeg domaćina. Za uništavanje ovih parazita koriste se antihelminitici, pa čak i oni koji se koriste za pse i mačke (Droncit, Telmin, Nemex, Surolan).

Na slici ispod možete videti trakaste gliste izvađene iz ribe.

Atačment 179


GLISTE U ŽELUDCU I CREVIMA

Izazivači:
Razni helminati (Cestode, Nematode, Akantocefali). U ovu grupu spadaju i digenetični metilji, ali su ribama rekto patogeni.
Simpomi:
Osim u slučajevima jekih infestacija, gde riba može izgledati jako tanka ili preterano debela sa parazitima koji čak vire iz kloačnog otvora, simptomi obično izostaju. Ovi paraziti su jako česti kod riba ulovljenih u divljini.
Nastanak bolesti:
U većini slučajeva, akvaristi nisu svesni da su im ribe invadirane. Ovi paraziti imaju jako komplikovan životni ciklus pa ne mogu da zatvore krug u akvarijumima. To je vrlo čest parazit kod živorodnih riba i izaziva probleme ako su zaražene male ribe. Premda je Camallanus-u potreban kopepod da bi kompletirao ciklus, parazit je sposoban da pređe na ribe direktno, barem nekoliko generacija. Ovo ponekad rezultira i težim invadiranostima.

Na slici ispod se vidi glava Camallanus-a

Atačment 181

Lečenje i kontrola:
S obzirom da većina infestacija ostaju neotkrivene, a obično ne načine veliku štetu, lečenje nije uvek neophodno. U pojednostavljenom ambijentu akvarijuma obično nedostaju intermedirani domaćini. Može se čak i desiti da gliste u želudcu i crevima uveženih riba uginu, a reinfekcija je malo verovatna.
Ipak, Camallanus nemetode se mogu namnožiti i u okviru akvarijuma, čak i bez prisustva intermediranog domaćina. U takvim situacijama je poželjan tretman Antihelminiticima.

Na slici ispod možete videti životni ciklus Camallanus-a

Atačment 180

Šta su Akantocefale:
Akantocefale ili gliste bodljaste glave su grupa koja obuhvata 400 vrsta parazita. Kao odrasle žive u organima za varenje riba i drugih vertebrata, koristeći bodljastu retraktilnu surlu kojom se prićvršćuju za zid želudca. Akantocefale nemaju usta ni želudac i uzimaju hranu direktno, kroz telesnu opnu (tegumen). Mužjak i ženka ove vrste parazita se pare, pri čemu ispuštaju veliki broj jaja koja stižu u spoljni svet sa fecesom domaćina. Uvek postoji bar jedan intermedirani domaćin u ciklusu, obično invertebrat, račić (Gammarus) koji se zarazi jedući jaja. Zbog kompleksnog, indirektnog ciklusa života, Akantcefale ne mogu izazvati invadiranost drugih riba u akvarijumu, premda su njima često invadirane ribe ulovljene u divljini.
Šta su Nematode:
Nemetode, ili valjkasti crvi su velika grupa koja obuhvata više od 10000 vrsta samostalnih i parazitskih končastih životinja. Mnoge od njih su samo par santimetara duge, dok druge dostižu 1 metar dužine. Nematode obično imaju razdvojene polove, a kod parazitskih vrsta je životni ciklus jako komplikovan. Neke Nematode parazitiraju na usevima, životinjskim farmama, psima, mačkama... Obično se kao lek koriste antihelminitici i prekidanje životnog ciklusa. Valjkaste gliste imaju dobro razvijen želudac, a neke vrste imaju jako razvijena usta i grlo. Ukoliko su prisutne u većem broju, što je obično retkost, mogu da budu jako neugodne po domaćina, pošto se hrane tkivom i krvlju.


EGZOFTALMIJA

Izazivač:
Bolest mogu izazvati brojni faktori, uključujući parazitsku invadiranost, loš kvalitet vode, bakterijsku infekciju i poremećaje metabolizma.
Simptomi:
Jedno ili oba oko štrče iz glave na neuobičajen način. Zapravo, oči izgledaju kao kod Teleskop varijateta zlatne ribice, koja se gaji upravo radi takvog izgleda.
Nastanak bolesti:
Bolest obično napada samo jednu ili nekoliko riba u akvarijumu i nije jako infektivna (u zavisnosti od uzročnika). Veoma često, ovo stanje potraje neko vreme da bi iznenada nestalo. Retko izaziva smrt. Ukoliko veći broj riba odjednom pokaže simptome bolesti, može se sumnjati na loš kvalitet vode ili bakterijsku infekciju.
Tretman i kontrola:
Može biti neophodno da se zaražene ribe izoluju i tretiraju antibiotikom širokog spektra (po mogućnosti injekcijom), premda je ovo opravdano samo i slučaju bakterijske infekcije. S druge strane, obzirom na malu infektivnost, zaražena riba se može ostaviti u akvarijumu, pri čemu treba proveriti kvalitet vode i poboljšati ishranu. U tom slučaju treba pažljivo pratiti da li se bolest širi. Ako bolest pokaže znake infektivnosti, treba pokušati tretmanom antibiotikom. u slučaju da tretman ne pomogne, ribu treba uništiti na bezbolan način.


GLOHIDIUM

Izazivač:
Larvalni stadium slatkovodnih dagnji vrsta Unio i Anodonta.
Simptomi:
Sivi krajevi peraja i/ili škrga su najjasniji simptomi, koji su jako izraženi kod jako zaraženih riba. Detaljna analiza potvrđuje prisustvo malih larvi dagnji - glohidija, koje su manje od 1mm.
Natanak bolesti:
Bolest je česta kod ribnjačkih riba tokom proleća i leta, a mogu biti napadnute i ribe hladnovodnog akvarijuma. Male glohidije bivaju izbačene iz odraslih dagnji (mušula) tokom proleća i leta i moraju da nađu ribu domaćina da bi se dalje razvijale. Larve se uhvate na škrgama, među krljuštima ili na perajima. Potpuno formirane minijaturne dagnje otpadaju i započinju samostalnu egzistenciju. Dok je pričvršćen za ribu, parazit nije naročito opasan, osim u slučaju masovne invadiranosti.
Lećenje i kontrola:
ne postoji lek protiv glohidija pričvršćenih za ribu, ali srećom, nije ni potreban. Najbolja je preventiva. U akvarijumu ili ribnjaku ne treba gajiti slatkovodne dagnje, a ukoliko ih ima, treba ih ukloniti, barem tokom proleća i leta.


GLJIVIČNE INFEKCIJE

Izazivač:
Razne vrste vodenih gljivica, ukčljučujući rodove Saprolegnija i Achlya.
Simptomi:
Sive, bele i braon izrasline poput konca na koži i perajima riba slatkoh i barkičnih voda. Bolest se retko sreće kod morskih riba. obično poćinje kao fleka, ali se može brzo razviti ako se ne leči, i u izvesnim slučajevima može brzo ubiti ribu. Gljivice napadaju i ikru.
Nastanak bolesti:
Gljivice i spore su česte u vodenim sredinama a posebno u zonama bogatim organskom materijalom u raspadanju. Infektivne spore gljivica mogu da prenesu zarazu od ribe do ribe. Ipak, mukus koji prekriva zdravu ribu je obično vrlo efikasna bakterija protiv spora. Ako mukus bude oštećen na bilo koji način, to pruža priliku da se spore razviju na ribi. Gljivice napadaju i mesta oštećena drugim bolestima, nehigijenski uslovi i loš kvalitet vode su odlična podloga za razvoj gljivica. u slučaju ikre, gljivica napadaju oštećena i neoplođena jaja, a potom se šire na ostatak ikre.
Lečenje:
Čim riba pokaže znake bolesti, treba je tretirati lekom protiv gljivica. Manje zaražene ribe treba lečiti u akvarijumu, a jače zaražene ribe treba preneti u karantinski akvarijum. Ikra se može zaštiti od propadanja velikim koncetracijom metileskog plavog, ali tu dozu roditelji ne bi podneli.

Atačment 476

Atačment 475

Šta su gljivice:
Postoji oko 50000 vrsta gljivica i na njih se obično gleda kao na biljke. Ipak, kako ne sadrže hlorofil, ne mogu same da proizvode hranu. Neke gljive su saprofitne, tj. hrane se mrtvim organizmima u raspadanju, pri čemu pomažu bakterijama u razlaganju, dok druge parazitarno provode život na životinjama i biljkama. pojedine vrste su značajan izvor antibiotika. Gljivice su dosta rasprostranjene u vlažnoj i vodenoj sredini. Grupa Saprolegnija i Achlya je dobro poznata akvaristima kao izazivač gljivičnih infestacija riba i ikre. Ove gljivice se sastoje od finih vlakana (hife) koje lelujaju oko micelijuma. Kada jednom hife prodru kroz kožu, lako prodiru i kroz tkivo lučeći specijalne enzime.


IHTIOFTIRIAZA

Izazivač:
Ichtyophtirius multifiliis u slatkovodnim i Cryptocaryon irritans u morskim akvarijumima. Oba su mali ciliarni protozoi.
Simptomi:
Male bele ciste na koži, škrgama i perajima. Svaka cista može imati do 1mm promera, a na nekim mestima se ciste mogu grupisati u fleke. Jako zaražene ribe izgledaju kao prosute šećerom, češu se o kamenje i šljunak akvarijuma i pokazuju ubrzan rad škrga. uobičajne su i sekundarne bakterijske infekcije.
Nastanak bolesti:
Zreli paraziti otpadaju sa ribe i zatvaraju se membranom unutar koje se dele, pri čemu svaki parazit može stvoriti stotine novih cisti, koje otplivaju potragom za domaćinom. Ukoliko ga ne nađu za kratko vreme, ugibaju. Brzina životnog ciklusa zavisi pre svega od temperature, pri čemu je mnogo veća kod nižih temperatura. Pri jako niskim temperaturama može biti neaktivan tokom dugog perioda. Cryptocaryon irritans je zavisan od temperature i ne izaziva oboljenje ispod 20.
Atačment 477

Lečenje i kontrola:
Dok je na domaćinu, parazit je smešten ispod kože i otud imun na tretman. Jedina faza u kojoj je moguće uništiti ga je slobodna plivajuća faza. Za lečenje slatkovodnih riba razvijen je čitav niz gotovih lekova koji su vrlo efikasni ako upotrebljeni u pravom trenutku. Neke slatkovodne ribe bez krljušti su osetljive na ove lekove, pa se kod njih parazit može kontrolisati podizanjem temperature na 32 tokom nekoliko sati, ukoliko to ribe mogu da podneti. U moeskim akvarijumima se koriste lekovi na bazi bakar-sulfata, koji mogu biti opasni po osetljive ribe i invertebrate u akvarijumima. Zato se koriste i slatkovodne kupke i formalin. Kako se ova bolest prvenstveno unosi novim ribama, preporučljivi su karantin i preventivno lečenje. Ihtioftiriaza se može uneti i biljkama i živom hranom.


KRVNI PARAZITI

Izazivač:
Protozoa Trypanosoma i Trypanoplasma i digenetični metilj Sanguinicola.
Simptomi:
Primetljivi simptomi su obično mršavljenje i anemija, bezvoljno ponašanje, oštećenje škrga i bubrega. Mortalitet je čest.
Nastanak bolesti:
Kako je krvnim parazitima potreban vektor pijavica, a Sanguinicola mora da prođe intermediarnu fazu u pužu, ovi su paraziti retki u akvarijumima. čak i u ribnjacima ova bolest ostaje neprimećena sve do detaljne post-mortem analize obolelih riba.
Lečenje i kontrola:
Postoji vrlo malo lekova koji su sposobni da izleče ribe od krvnih parazita, premda je izvestan uspeh sigurno postignut injekcijama antihelmintika Praziquantel-a kod zaraženosti Sanguinicola-om. Najbolja kontrola je ukljanjanje pijavice iz ribnjaka i puževa iz akvarijuma.


SIDRASTI PARAZIT

Izazivač:
Parazitski krustacean (Crustacea) Lernaea.
Simptomi:
Sidrasti paraziti su izduženi paraziti sa dve kese (jajčane) na zadnjem kraju. Obično se pričvršćuju za mišiće telesnih zidova, a ponekad prodiru i u unutrašnje organe. Na mestu zakačivanja se obično razvija čir, kao i sekundarne infekcije. Jaa invadiranost ima za posledicu gubitak težine a poneka i smrt.
Nastanak bolesti:
Ovaj parazit se obično nalazi na tek uvezenim ribama iz divljine i čest je kod hladnovodnih bazenskih riba. Mužjaci Lernaea žive dosta kratko, odnosno ugibaju kratko nakon parenja. Dugovečnija ženka je ta koja se hvata za ribu - domačina. iz jaja koje ona nosi u jajčanim kesama izležu se slobodni mladi paraziti koji eventualno stvaraju nove odrasle parazite. Mladi paraziti opstaju minimum 5 dana bez domačina, a mogu prezimiti bilo na ribi, bilo kao jaja.

Atačment 478

Atačment 479

Lečenje:
Efikasan je tretman organsko-fosfornim insekticidom (Metriphonat), ali samo protiv mladih parazita, dok odrasle treba ručno skinuti sa tela ribe. Lernaea se uklanja tako što se finim klještima uhvati što bliže tački pričvršćivanja za telo ribe i otkine. Oštećenu zonu na telu ribe treba nakon toga dezinfikovati antiseptikom. Ovakav postupak će možda morati da bude ponovljen. Ukoliko su u bazenu ribe koje su osetljive na insekticid, treba ih preneti u karantinski akvarijum (za bazenske ribe to je minimum 150 litara), a bazen dobro zaprašiti Metrifonatom, u trajanju od 10 dana. Sa riba prenetih u karantin ukloniti odrasle parazite.


SLINAVOST KOŽE

Izazivač:
Kod slatkovodnih riba, izazivačove bolesti su parazitske protozoe (Ichtyobodo/Costia, Trichodina, Chilodonella) i monogenetski metilj (Gyrodactylus). Obično su prisutne i infekcije Ichtyophtius-om. u morskim akvarijumima, izazivači su protozoa Brooklynellam netilj Benedina i prisutne su i sekundarne infekcije cryptocaryon irritans-om.
Simptomi:
Sivo beli film ili višak mukusa se razvija na telu ribe i posebno je uočljiv na očima i tamno pigmentiranim mestima na koži. Jako napadnute ribe postaju bezvoljne i leže na dnu, povremeno se češu o inventar akvarijuma.
Nastanak bolesti:
Ova bolest se javlja kod riba u lošem stanju, obično zbog prenaseljenosti, lošeg kvaliteta vode i neodgovarajuće ishrane. Lako prelazi sa ribe na ribu i posebno napada hladnovodne ribe u proleće, kada temperatura vode raste.
Lečenje:
Početni tretman se sastoji u davanju lekova protiv Ihtioftiriaze. Ukoliko to ne dovede do poboljšanja u roku od 10 dana treba sprovesti zamenu vode od 50% i upotrebiti antiparazitski tretman na bazi formalina i metrifonata. Kod morskih riba, kratkotrajne slatkovodne kupke, praćene tretmanom na bazi Bakra mogu pomoći. ukoliko tretman ne uspe, treba pokušati kupke od nekoliko sati u formalinu ili metrifonatu. Formalin je posebno neugodan, ali ga treba koristiti za invertebrate i ribe koje su osetljive na bakar sulfat i metrifonat. Obolele ribe treba izdvojiti, a glavna preventiva je karantin.

Atačment 480

Šta je monogenetski metilj:
Monogenetski metilj (Monogenea) su pljosnate gliste koje obično žive kao spoljni paraziti vodenih životinja. Često imaju izražen organ za pričvršćivanje i jednostavan ciklus života koji uključuje polno razmnožavanje. Neki monogenetski metilji su živorodni. Obično su par milimetara dugi i jedva vidljivi golim okom. Dovoljno je povečanje od x10 ručnom lupom da bi se mogli opaziti na koži riba. Opasni su po ribe jedino u velikom broju. Formalin i metrifonat su vrlo efikasni u uništavanju ovih parazita. monogenetski metilj (monogenea) se obično zajedno sa digeneskim metiljima (Digenea) svrstavaju u grupu trematoda kaja obuhvata 2400 vrsta.


PROBLEMI RIBLJEG MEHURA

Izazivač:
Razni faktori, uključujući nagle izmene temperature i mikrobske infekcije.
Simptomi:
Premda obolela riba obično deluje zdrava, ne uspeva da održi ravnotežu u vodi. Može se desiti čak i da pluta po površini na boku.
Nastanak bolesti:
Javlja se u najraznoraznijim situacijama, a najčešće nakon temperaturnog šoka. Druge ribe u istom akvarijumu retko pate od tog problema u isto vreme. varijateti zlatne ribice su posebno skloni ovom problemu, obzirom da zbog čudnovatog oblika tela dolazi do poremećaja u razmeštanju unutrašnjih organa i poremećaju u obliku ribljeg mehura
Lečenje:
Vrlo je teškopreporučiti tretman, s obzirom da uzroci ne moraju biti spoljni. Obično pomažeprenošenje ribe u plitak akvarijum sa vodom toplijom za oko 5 stepena. Ribe koje su očigledno ozbiljno pometene treba bezbolno uništiti.


NODULARNA BOLEST

Izazivač:
Razni mikrosporidijski i miksosporidijski organizmi, kao što su Ichtyosporidium, Nosema, Myxobolus i gljivica Dermocystidium.
Simptomi:
Male i velike glatke žućkasto bele ciste na koži, škrgama, perajima, mišićima i unutrašnjim organima. Ciste variraju po veličini od nekoliko milimetara do 1cm. Obično si sferne ili ovalne, premda mogu biti i nepravilnih oblika. Svaka cista sadrži hiljade parazitskih spora, toliko malih da 15000 stane na glavu čiode.
Nastanak bolesti:
Ovi paraziti su slični izazivačima tzv. bolesti neonki. Invadiranost manjim brojem parazita obično proteknu neprimećene, ali su infekcije kože i peraja jako uočljive. Životni ciklus ovih parazita su jako raznovrsni, neki prelaze sa ribe na ribu, dok je drugima potreban intermedirani domaćin, obično Tubifex crv. Jake invadiranosti, pogotovo škrga, mogu biti smrtne po ribu. Svaka vrsta nodularne infekcije obično je karakteristična za jednu ili mali broj vrsta, pa je prenošenje zaraze na druge vrste retkost.

Atačment 481

Lečenje:
Ne postoji odgovarajući tretman protiv ovih parazita. Ribe koje su inficirane, treba prebaciti hitno u akvarijum za izolaciju i karantiniranje, pa ako im se stanje pogorša, bezbolno ih uništiti. Akvarijum i ostalu opremu treba dezinfikovati.


PAMUČNA BOLEST

Izazivači:
Flexibacter
Simptomi:
Početni znaci bolesti su obične bele fleke oko usta i peraja ili tela ribe. Sa širenjem bolesti, pojavljuju se i tipični izraštaji nalik na pamučna vlakna u oblasti usta sa krvavim čirevima po telu. Kod riba bez krljušti javlja se crvenilo oko čireva. Napadnute ribe mršave, odbijaju hranu i ispoljavaju tipično krivudavo plivanje.
Nastanak bolesti:
Bolset je česta kod tek uveženih riba i riba držanim u lošim uslovima. Nagla promena kvaliteta vode li loš kvalitet vode uopšte, lako mogu da dovedu do razboljevanja zdravih riba. Retka zamena vode i prenaseljenost akvarijuma takođe bitno doprinose.
Atačment 482

Lečenje i kontrola:
U početnim fazama je bolest ograničena na telo ribe i tada je moguće lečenje baktericidnim sredstvima i lekovima na bazi Pfenoksietanola. U odmaklim slučajevima neophodan je tretman antibioticima.


PIJAVICE:

Izazivači:
Piscicola geometra i druge pijavice
Simptomi:
Velike pijavice (do 5cm dužine) Zakačene za telo ribe a ponekad i za škrge. jako invadirane ribe deluju bezvoljno, mršavo i ponekad se uznemireno ponašaju. Crvenkaste fleke na telu pokazuju mesta prethodnog zakačivanja pijavica, koja mogu biti zaražena gljivicama. pijavice prenose bolesti sišući ribama krv
Nastanak bolesti:
Pijavice i druge pljosnote gliste se mogu uneti u akvarijum sa biljkama, novim ribama i svežom živom hranom. Nisu sve vrste pljosnatih glista parazitske, neke su samo lešinari. Pijavice se razmnožavaju jajima, koje polažu od proleća do jeseni. Jaja su jako otporna na hemijski tretman i kada se izlegnu, mlade pijavice neko vreme mogu da opstanu bez ribe domačina.
Lečenje i kontrola:
Insekticidi na bazi organskog fosfora, kakav je Metrifonat se mogu koristiti protiv pijavica, premda neće moći da uništi jaja. Zbog toga je neophodno ponavljanje tretmana nakon odreženog vremena, radi potpunog istrebljanja pijavica. Treba imati u vidu da su ribe i inverterbrati osetljivi na neke vrste hemikalija, pa se zatokoristi i kratkotrajna kupka os 15 do 30 minuta u 2-3% rastvoru kuhinjske soli. Najbolji način za istrebljenje pijavica je pražnjenje akvarijuma ili ribnjaka (nakon što su ribe prenete u karantin) i uništavanje svih biljka. Na taj način će biti uništene sve pijavice i larve.

Atačment 483

Životni ciklus Piscicola geometra

Atačment 484

Šta je pijavica:
Pijavice spadaju u porodicu Anellidea, zajedno sa drugimvrstama glista, kao što su kišne gliste, bele gliste i Tubifex. Kao grupa, Anekkidea imaju mišićava dobro razvijena tela, sa dobro razvijenim nervnim sistemom i digestivnim traktom. Većina ih živi slobodno. Pijavice su smeštene u grupu Hirudinea, koja obuhvata preko 300 vrsta. Većina živi u slatkim vodama, a nekoliko na kopnu i u moru. Obično imaju sisaljke na obe strane tela i one predstavljaju snažne organe za pričvršćivanje. Većina pijavica je dugačka nekoliko santimetara, premda su neke i mnogo duže.
Neke pijavice su grabljivice koje se hrane sitnim invertebratima, ali su većina paraziti koji se hrane krvlju i tkivom drugih invertebrata, vertebrata uključiv i ribe. Krvožedne pijavice imaju oštre delove usta i luče antikoagulans koji sprečava zgrušavanje krvi. Pijavica može u samo jednom obroku da usisa i do deset puta sopstvenu težinu krvi, koja je hrani nekoliko narednih meseci. Pijavicama se ponekad pogrešno smatraju i druge pljosnote gliste, premda su potonje bitno manje, nemaju sisaljke i kreću se glatkim lelujavim pokretima. Premda su pijavice hemafroditi, nemaju mogućnost samooplodnje, već se moraju dvopolno razmnožavati. Pijavice mogu da polažu jaja u čaure iznad površine vode. Jaja su otporna na hemijska sredstva, ali ne i na sušenje.


PLEISTOPHORA - BOLEST NEONKI

Izazivač:
Infekcija mikrosporidiumskim parazitom Pleistophora.
Simptomi:
Riba može podneti slabiju infekciju bez pokazivanja vidljivih znaka oboljenja. Jako inficirane ribe pokazuju gubitak obojenosti, neuobičajne pokrete pri plivanju, iskrivljenost kičme, truljenje peraja. Ovoj bolesti je podložan jedan broj riba, ali su neonke najosetljivije. Od slične bolesti mogu da boluju zebrice i barbusi.
Nastanak bolesti:
Parazit prelazi sa ribe na ribu, premda spore mogu da prežive neko vreme bez ribe domačina. Izgleda da je najznačajniji preduslov za nastanak bolesti loš kvalitet vode. Ujedno, česta su i sekundarna bakterijska oboljenja.

Atačment 485

1. Spore unete u želudac postaju ameboidne ćelije kojeinvadiraju tkiva.
2. Ćelije se mnogostruko dele kada stignu u mišiće.
3. Mišićna tkiva bivaju oštećena deljenjem parazita.
4. Zrele spore bivaju ispuštene u vodu smrću ribe i bivaju pojedene.

Lečenje i kontrola:
Nijedan lek nije stoprocentno efikasan, premda se relativno veliki postota izlečenja postiže korišćenjem Furazolidona. Takav tretman može de facto samo da kontroliše sekundarne bakterijske infekcije (tzv. lažna bolest neonki) Otud, ribe koje pokazuju simptome ove bolesti trba obavezno izolovati i pokušati lečenje. Ipak, čak i riba koja je izlečena može ostati nosilac parazita. Obolele ribe čije se stanje ne poboljšava treba bezbolno uništiti, a izuzetno je značajno sprečiti kanibalizam kod umirućih ili uginulih riba. Obzirom da naizgled zdrave ribe mogu biti prenosioci bolesti, veoma je značajno održati korektne uslove u akvarijumu kao napor da se predupredi oboljenje. Akvarijume u kojima je dolazilo do ozbiljnih epidemija ove bolesti treba ogoliti, dobro dezinfikovati i ponovo formirati novim i dezinfikovanim materijalom.


RUPE U GLAVI

Izazivač:
Flegelat protozoa Hexamita intestinalis.
Simptomi:
Male rupe se pojavljuju po celom telu, pogotovo u oblasti glave, da bi prerasle cevastim erupcijama. Vrlo često žuti iscedci mukusa vise iz rupa, što navodi akvariste da pomisle da riba pat od invadiranosti glistama. Obolele ribe odbijaju hranu i odaju utisak šupljeg stomaka i imaju bled končast izmet. Lezije se razvijaju i na korenu peraja i duž bočne linije. Simptomi su slični simptomima bolesti HLLE (erozija glave i bočne linije) koja pogaža morske ribe "hirurge" (Acanthuridae)
Nastanak bolesti:
Hexamita obično postoji kao slaba infekcija želudaca nekih vrsta hladnovodnih i tropskih riba, pri čemu pogađa naročito ciklide i dvodihalice. Takve infekcije su obično bez težih posledica. Dakako, različiti faktori utiču na ubrzan razvoj ovih parazita i izazivanje opasnih akutnih simptoma. HLLE može biti kompleksna bolest vezana sa lošom ishranom (nedostatak vitamina C) kao i faktor životne sredine.

Atačment 486

Lečenje i kontrola:
Najbolji tretman rupe u glavi je hrana koja sadrži lek (pre-oralno). Na nesreću, upravo ribe obolele od ove bolesti odbijaju hranu, a teško je i praviti lekovitu hranu u malim količinama. Na sreću, postoji nekoliko lekova koji se mogu dodati u vodu akvarijuma: među njim su Metronidazol i Dimetridazol, koji se mogu nabaviti po receptu lekara specijaliste ili kupiti u apoteci. Postoje lekovi razvijeni za lečenje ove bolesti, kao što je HEXA-EX. KAo kontrolna mera neophodno je sprovoženje karantina i uklanjanje faktora koji pospešuje bolest (šok). HLLE se u morskom akvarijumu leči prvenstveno "zelenom" hranom i isključivanjem filtriranja preko aktivnog uglja i penušanja belančevina.
Šta su latentne infekcije:
Često se primećuje da većina naizgled zdravih riba obično nose čitav skup potencijalnih patogenih klica na ili u svojim telima. Ove latentne infekcije ne pričinjavaju nikakvu štetu dok se njihov razvoj ne pospeši povoljnim (po njih) uslovima, ali njihov značaj za akvariste ne može biti preuveličan. Postojanje latentnih infekcija znači da čak i u najzdravijem i najodržavanijem akvarijumu (čuče) paraziti i čekaju svoju šansu. U većini slučajeva, briga o ribama čini da njihov imunološki sistem drži pod kontrolom ove parazite. Međutim, ukoliko se uslovi u akvarijumu promene na lošije, to može umanjiti prirodnu otpornost riba i omogućiti izbijanje bolesti. Na žalost, čak i uspešno lečenje epidemije ne zanači da se one neće vratiti na latentno stanje u preživelim ribama, čekajući na svoju šansu (naredno kvarenje uslova u akvarijumu)


BOLESTI ŠKRGA

Izazivači:
Bolesti škrga mogu biti izazvane gljivičnim infekcijama (Branchiomzces), bakterijskim infekcijama, protozoama i monogenetskim metiljem (Dactylogyrus, Gyrodactylus) i/ili lošim kvalitetom vode.
Simptomi:
Osnovni simptomi su brzi pokreti škrga, iskrivljeni snažnžnim poklopci i bezbojni filamenti škrga sa suviškom mukusa na sebi. Ribe odbijaju hranu i leže nepokretne na dnu, ili gutaju vazduh na površini.
Nastanak bolesti:
Ovo stanje je često kod novouvezenih riba držanim u lošim uslovima, ili u loše odavanim akvarijumima. Slabo filtriranje i areacija vode, prenaseljenost i neredovna zamena vode predisponiraju ribu za oboljenje škrga.S druge strane, potpuna zamena vode nekondicioniranom svežom vodovodnom vodom može iritirati nežne škržne membrane i uništiti ih prjemčivim za razne patogene klice.
Lečenje i kontrola:
Poboljšanje opštih uslova u akvarijumu poboljšava stanje. Otud, zamena 25 do 50% vode (kondicioniranom vodom) predstavlja dobar početni tretman. ukoliko je neophodno, ribe treba lečiti baktericidnim sredstvima. Morske ribe treba preneti u izolaciju radi lečenja. Ukoliko izbijanje epidemije ne odgovara nekoj od prethodno navedenih mera, ili ako izgleda da je rezultat škržnih parazita, treba koristiti metrifonat, formalin ili tretman na bazi bakar sulfata. Ovi tretmani mogu biti toksični po neke ribe, pa o tome treba voditi računa. Branchiomyces gljivice se jako teško uništavaju. Redovna analiza vode je glavna mera bezbednosti.


TRBUŠNA VODENICA

Izazivač:
Bakterijske i virusne infekcije, metabolitski i nutricionalni problemi.
Simptomi:
Jako ispupčen stomak, nakostrešena krljušt, crvenilo u korenu peraja, čirevi na telu i druge bele fekalije. Obolele ribe obično odbijaju hranu i pokazuju tamniju obojenost, blede škrge i ispupčene oči. Fluid može da se skupi i u telesnoj duplji, sa obezbojenošću unutrašnjih organa.
Nastanak bolesti:
Trbušna vodenica se javlja kod riba koje su lošeg zdravstvenog stanja i obično napada samo mali broj stanovnika akvarijuma koji je dobro održavan.

Atačment 487

Lečenje:
Zbog neizvesnih uzroka ovog stanja, tačan tretman je teško odrediti. najbolja strategija je izolacija obolele ribe i obezbeđivanje najbolje hrane, idealne vode. Ako se stanje ne popravi, tretman antibiotikom širokog spektra ili sličnim lekom je preporučljiv.


TRULJENJE PERAJA

Izazivač:
Obično su izazivači bakterije Aeromonas, Pseudomonas i miksobakterije.
Simptomi:
Pocepana peraja, obično sa belom ivicom. Koincidentne infekcije pamučnom bolešću su uobičajne.
Nastanak bolesti:
Truljenje peraja se uvek dešava kod riba u lošem stanju. Tek uvežene, loše hvatane, ribe koje se bore, štipanje peraja, neodgovarajući uslovi, mnogo nitrita u vodi obično predisponiraju ribu truljenju peraja. Razvija se kod specijalne vrsta zlatnih ribica pri padu temperature do 10 stepena, ukoliko ostanu da prezime u bazenu.

Atačment 489
Atačment 488

Lečenje i kontrola:
Većina obolelih slučajeva moše se izlečiti upotrebom akvarijumskog batkericida, a kod težih slučajeva antibiotici i slična sredstva. Značajno je naglasiti da je najbolji lek preventiva, koja se sastoji u odgovarajućoj negi riba.


TUBERKULOZA

Izazivač:
Brzo kisele bakterije Mycobacterium i Nocardia.
Simptomi:
Ribe deluju oslabljeno, upalog stomaka, bez apetita i bezbojne. Ispoljavaju i druge simptome, uključujući truljenje peraja, agzoftalmiju, čireve i bezvoljno ponašanje. Veliki broj malih nodula, tuberkula (veličine glave čiode) javljaju se na unutrašnjim organima ribe, premda takve nodule izaziva i Ichtyophonus.
Nastanak bolesti:
Bolest se prenosi sa ribe na ribu kanibalizmom mrtvih riba, premda prelaz Mycobacterium-a sa roditelja na mladunče nije nemoguć, posebno kod živorodnih riba. Prehrana riba zaraženim ribama ili materijalima sa njih je značajan izvor infekcije. Kao i kod mnogih bolest moguće su latentne infekcije. Ipak, bolest se javlja samo u lošim uslovima.

Atačment 490

Lečenje i kontrola:
Nabavka isključivo zdravih riba i njihovo gajenje pomaže u sprečavanju ove bolesti. Naravno, značajno je da se ribe ne smeju hraniti ni živim ni mrtvim ribama iz inficiranih izvora. Ribe kod kojih se sumnja da su inficirane Mycobacteriumom ili Nocardia-om treba izolovati i ako im se stanje ne poboljša treba ih bezbolno uništiti. Neki od lekova koji se mogu nabaviti su od korisi za lečenje ove bolesti, posebno sulfafurazol, doksicilin i minocilin. Mogu se dati u obliku intramuskularne injekcije ili nekim alternativnim rešenjem. Gljivični parazit Ichtyophonus je posebno komplikovan za lečenje, ali na sreću ovaj izazivač je od simboličnog značaja u akvaristici, obzirom da se javlja u ribnjacima pastrmki ukoliko se kao hrana koristi drob (iznutrice) morskih riba zaraženih ovom gljivicom. Jasno je da izvestan broj bakterija izazivača riblje tuberkuloze mogu biti patogene i po čoveka. Otud je od značaja izbegavanja svakog kontakta gole (a posebno oštećene) kože sa kontaminiranom vodom i opremom.


TUMOR I LIMFOCISTIS

Izazivač:
Tumori bivaju izazvani raznim faktorima ambijenta, kao što je hemijsko zagaženje i možda neke virusne infekcije. Pojedine vrste tumora mogu biti nasledne. Limfocistis biva izazvan virusnom infekcijom.
Simptomi:
Tumori su neuobičajne izrasline i ispupčenja koje se mogu pojaviti na bilo kom mestu na telu. Tumori kože i peraja su obično vrlo očigledni, premda slične izrasline mogu da se jave i na inutrašnjim organima, izazivajući ispupčenja na telu ribe. Limfocitis izaziva izrasline nalik kelju ili malini na koži i perajima. Obično počinje kao vrlo mala bela cista, koja se postepeno uvećava tokom više nedelja ili meseci.
Nastanak bolesti:
Tumori riba su retko infektivni i u većini slučajeva su izazivači nepoznati. Ribe obolele od limfocistisa mogu zaraziti druge ribe putem oštećenja na koži. Infekcija može ostati (uspavana) i neprimećena duže vreme. Premda je ovo bolest prevashodno morskih i brakičkih riba, mogu od nje oboleti i slatkovodne ribe. Retko je smrtna, pa su posledice više estetskog karaktera.
Lečenje i kontrola:
Izolovanje riba koje pokazuju znake izraslina nepoznate prirode je pametna ideja, pošto mogu zaraziti i druge ribe ako se radi o Limfocistisu. Lečenje hirirškim zahvatom je moguće pokušati. Ipak, čak i nakon uklanjanja, izrasline se mogu ponovo pojaviti. Jako bolesne ribe treba bezbolno uništiti, a ribe koje pokazuju znake 'iaraslina" nipošto ne treba kupovati.


ČIREVI I HEMORAGIČNE SEPTICEMIA

Izazivač:
Razne bakterije, uključujući Aeromonas, Pseudomonas i Vibrio.
Simptomi:
Lezije, čirevi na telu, crvenilo korena peraja i kloake, gubitak apetita i tamna obojenost su simptomi infekcije. Disekcija obolele ribe obično otkriva i nagomilan fluid u telesnoj duplji i krvarenje unutrašnjih organa. Čirevi mogu biti sekundarno inficirani gljivicama. Kod akutnih slučajeva, ribe mogu uginuti bez izraženih simptoma.
Nastanak bolesti:
Baktrije odgovorne za ovu vrstu oboljenja su vrlo česte u vodenoj sredini u obliku latentnih infekcija zdravih riba. bolest se razvija samo kod riba u lošem stanju. U slabo održavanom akvarijumu ili ribnjaku, bolest može imati razoran efekat, pošto obolele ribe otpuštaju bakterije u vodu inficirajući i druge ribe.

Atačment 491

Lečenje i kontrola:
Ukoliko još uzimaju hranu, ribama treba dati hranu obogaćenu lekom. Zdravim ribama u istom akvarijumu treba dati istu hranu. Ako je bolest u odmaklom stadiumu, pa ribe odbijaju hranu, treba ih preneti u izolaciju i vodi dati Nifupirinol ili antibiotike. Velikim ribama mogu se dati injekcije antibiotika, a abrazije treba u isto vreme obraditi antiseptikom. Vodi treba dodavati kuhinjsku so radi ublažavanja osmotskog stresa. Najbolji način kontrole je indentifikacija i uklanjanje faktora unošenja zaraze.


RIBLJE VAŠI

Izazivač:
Razni ljuskari, kao riblja vaš Argulus i škržne larve Ergasilus.
Simptomi:
Riblja vaš Argulus je pljosnat i ljuskar oblika diska reda veličine 1cm. Zakačinje se za kožu i peraja dvostrukim sisaljkama i hrani krvlju pomoću oštrih usnih delova. Snažna iritacija koja nastaje može izazvati češanje invadirane ribe o kamenje, pa čak i iskakanje iz vode. Mesta na kojima je bio parazit se crvene i podložna su sekundarnim bakterijskim infekcijama. Škržne larve Ergasilus se obično nalaze zakačene za škrge, škrge poklopce i unutar usta. Ovi parazitski ljuskari su reda veličine nekoliko milimetara, a ime "larva" odnosi se na zrele ženke sa izraženim beličastim jajačnim kesama oblika larve (mužjak ne postoje parazit). jaka invadiranost Ergasilus larvama izaziva ozbiljno oštećenja škrga, mršavljlenje anemija i smrt.

Atačment 492

Nastanak bolesti:
Životni ciklus ovih parazita je određen temperaturom, pa se u ribnjacima obično javljaju tokom letnjih meseci. U akvarijumima se retko javljaju, premda se mogu uneti na tek uvezenim ribama. Argulus prezimljava u ribnjaku u obliku jaja, mladih i zrelih vaši. Kada se jaja razviju, mladi paraziti moraju da pronađu domaćina u roku od nekoliko dana. Odrasli Argulus može da živi slobodno i petnestak dana. Kao krvopije, riblje vaši mogu preneti infekcije od ribe do ribe. Jake invadiranosti su opasne po manje ribe. Kod Ergasilus-a, mužjak je kratkovečan, a samo ženka napada ribe. Kada položi jaja, ova se izležu nakon nekoliko dana u mladunce koji odmah pronalaze domaćina. Nakon parenje, mužjaci ugibaju a ženka ostaje na telu (škrgama) ribe, na kojem mogu da žive i godinu dana.
Lečenje i kontrola:
Odrasil Argulus i Ergasilus, kao i većina mladunaca parazitskih ljuskara su osetljivi na Metrifonat. Obično su potrebna dva tretmana. Neke ribe su osetljive na ovu hemikaliju, pa ih treba ukloniti tokom tretmana i vratiti u akvarijum ili ribnjak nakon disipacije Metrifonata (u toploj alkalnoj vodi nedelju do dve nedelje u hladnoj kiseloj mnogo duže). Izdvojene ribe se mogu lečiti 30 minutnim kupkama u rastvoru Kaliju Permanganata (Hipermangana).


ŽUTE BRAZGOTINE, CRNE TAČKE, OČNI METILJ

Izazivač:
Larve digenetskih metilja, kakvi su Clinostomum, Posthodiplostomum i Diplostomum.
Simptomi:
Žute brazgotine i crne tačke su ciste na telu i perajima. Ove ciste su obično do 2mm veličine i sadrže sitne larve parazita. Slične ciste se javljaju i na unutrašnjim organima ribe. mali broj cisti ne stvaraju poteškoće, premda je veliki broj neestetski i opasan po male ribe. Parazit izazivač očnog metilja živi u sočivu, humoru, ili retini oka i može izazvati ozbiljna oštećenja ako je prisutan u većem broju. Veličina oštećenja ide od zamućenosti do loma sočiva (slepilo). Slabe, latentne infekcije obično ostaju neprimećene.

Atačment 744

Atačment 745

Nastanak bolesti:
Ova bolest se javlja kod riba ulovljenih u prirodi, a ponekad od ribarnjačkih riba. Parazit sazreva u telu ptica koje se hrane ribama. Tu proizvodi jaja koja po ulasku u vodu obično zaraze puževe. Ribe najčešće postaju zaražene kada larve napuste puža i nađu ribu domaćina. Kod većine akvarijumskih i ribnjačkih situacija, kompletiranje ciklusa je nemoguće, pa se ovi paraziti retko namnože toliko da ugroze ribe u akvarijumu. Premda su larve u ribama dugovečne, one obično ugibaju uništene imunim sistemom ribe domačina.
Lečenje i kontrola:
Lečenje retko neophodno i u svakom slučaju teško, ako ne i nemoguće. Treba izbegavati kupovanje očigledno invadiranih riba i obeshrabriti posete ptica koje se hrane ribama vešeg ribnjaka, kako bi se onemogučilo kompletiranje ciklusa.

Atačment 746

Šta su digenetski metilji:
Digenetski metilji Digenea su parazitske pljosnate gliste sa kompleksnim indirektnim životnim ciklusom koji uključuje invertebrate, ribe i vertebrate. Odrasli paraziti su hemafroditi i pri polnom razmnožavanju proizvode jako veliki broj jaja koji prelaze u spoljni svet u fekalijama. Jedan ili više prelaznih domačina mogu biti uključeni u ciklus pre konačnog domaćina. Svaki stadijum razvoja prethodi fazi razvijanjaili čak umnožavanja u prelaznom domačinu, inače ciklu ne može da se nastavi. Paraziti su na ribama veličine od nekoliko milimetara do jednog santimetara, pa su vidljivi golim okom. Pri uvečanjem od x10 ili x100 vide se oralna i ventralna sisaljka. Ove gliste mogu upijati hranu direktno kroz tegumen, premda imaju usta i digestivni trakt. poznati digenetski metilji su ovčiji metilj (Fasciola hepatica( i Schistosoma koja izaziva bilharciazu kod ljudi. Zbog kompleksnog životnog ciklusa, digenetski metilji koji izazvaju žute brazgotine (Clinostoma), crne tačke (Posthodiplostonum) i očni metilj (Diplostomum) retko privlače pažnju akvarijumima ili ribnjaku.